Znači, išao sam u HEP prebaciti brojilo na sebe pošto sam kupio stan i to, nebitno…
Na šaltetu sam i bacim pogled u lijevo kad ono Bleki (ganci, svojevremeno su on i Kubanac po rijeci utjerivali dugove). Završim sa ovom na šalteru, koja je tu negdje mojih godina, cca (ili je rodila). Kažem hvala i doviđenja iako nisam uspio prebaciti brojilo, treb još neke gluposti, ali ok. Dok sam se udaljavao od šaltera Bleki prilazi dotičnoj sa upitom: “Mogu te nešto pitat?”. Ni dobar dan, ni molim vas… Ok, može, sve u redu. Ali manjina si i biti ćeš manjina dok se ne popraviš. Jasno? Nemoj me žicati iz proračuna lovu za deset djece, za gradski stan i ostalo. Imaš za limenu kuću na đaba terenu i satelitsku, sapuna za djecu koliko im treba? Imaš, vidim. To ti dosta. Nemoj se niti pokušavati uklopiti u društvo jer ne ide frende, vidiš da ne ide.
Btw. Glava je veća nego u Duleta plus fudbalerka, ma mislim…
Uglavnom, eto… Svakodnevnica na Potoku…
Stipu me