Haha, nemam pojma, ali fora mi je ovo od Vulice, bosansko-hercegovački naziv za ambroziju – fazanuša ili partizanka. U 45-oj sam opet čovječe, povijest se ponavlja, totalni “zwei partizanen in kukuruzen” mi je u glavi zemljače.
Šteta što još nema onih Future Shock-ova po Hrvatskoj da tamo budem totalni baja. Kao, tko je ovaj faca? Ma pusti ga tip je totalni best buy među raverima. Čovjek se roknnuo u nekoj šumi i ne pušta ga i to besplatno.
Nemam pojma, ali moram malo zvati poznanicu da mi nešto pravo pripravi jer mi dosta ovih korova naokolo. To mi je jednom bilo kada sam radio u Sungeru vikendice prije par godina. Rasla neka beštija u okolini gradilišta, a ja nisam obraćao pažnju. Kad bi se vraćao svaki dan niz Kikovicu sam mislio da mi je to od smanjivanja nadmorske visine (glava kao da nije moja), strašno. Tko bi rekao da će mi flora doći glave na kraju priče.
Kao bolestan si, a nisi. Užaš. Tako ja bauljao po Rijeci dva tjedna s tim simptomima, reko Fiki puko si ko njezina zemljače, iz ove situacije nema nazad. Iscrpilo me skroz i ja se napokon pomirio ono psihički sa tim.
Kao to je sada to, takav si od sada i ne beri puno brigu, nađi neku udrugu takvih tipova i trebi i tamo razmijeni svoja zapažanja i možda uhvati neki savjet recimo utorkom navečer u nekoj prostoriji na Mlaki, ideš ka kraju i šta sada, rokla te biljka i budi cool. Znaš ono kad znaš da ti se bliži neka vrsta kraja, e tako baš. Baš kad mi je postalo živo i kad sam se nekako počeo navikavati na takav život dodjem ja kod jedne žene kod koje sam radio krov i fasadu na vrata i ona čim je otvorila vrata ostane paf i u glavu kaže: Jebote pa ti imaš alergiju. Ja pošto je znam reko, Fiki, dooooobrooooo, sad je saslušaj i svojim poslom dalje. A, ne, ona odmah u kuću i da mi neku tableticu veličine zrna soli, kao popij ovo. Ja rekao stvarno mislim da ovakva tableta nemože ni mravu smiriti glavobolju , a kamoli Riječaninu sa bosanskim korijenima. Ali dobro uzmem ja tu tabletu i roknem je aaaaaaaaaaaaaa, zemljače, btw. to je bilo u Matuljima, stari moj, ja vozim auto i nakon pet minuta počinje, ne ,ne, to ne mogu opisati riječima, recimo nešto slično kao ono pokušaj pobačaja, ali ne uspije i vani si zemljače, ajde recimo tako nešto, otprilike, totalna gljiva poslije kiše ili recimo ameri na Iwo Jimi, šta sam?,to sam, tako nešto. Stari moj, odmah skretanje za Opatiju, mul, makijato i Walter, cvike, noga preko noge, sam, prolazi pokraj mene Naomi Campbell i kao ono namiguje mi, a ja samo; daj makni se s tim olfo engleskim uletima zaklinješ mi pogled na 3 maj.
I tako da sam se tada izliječio sa tom tableticom i od tada sam ovakav kakvog me znate. Sada sam opet zapao u probleme sa tom travurdinom najvjerovatnije, ali živo mi je ovako pa mi se ne da u Matulje po tu tableticu i nastojati ću izdržati koliko god budem mogao. Kupio sam neke kao za alergiju večeras, ali to nije ta tableta. Uglavnom totalno mi je živo već tjedan dana i tko zna do kada će trajati.
Ostaje mi samo na kraju da ja vama poželim laku noć revna gospodo jer moje definitivno nisu lake sa ovakvim botaničkim udarom na mene kao personu u cijelosti.